Ako Mohanđi danas umre, da li ću se za nešto pokajati?

Snovi mnogih ljudi koji su povezani sa istom svešću nisu samo snovi, već uvidi

Ovih dana, čula sam da je dosta ljudi sanjalo Mohanđijevu smrt. Pre nekoliko noći, imala sam isti osećaj koji mi se snažno javio kroz san, i zato sam odlučila da napišem ovaj blog.

Iako je Mohanđijeva smrt poslednja stvar o kojoj mi koji ga volimo želimo da razmišljamo, moramo to učiniti. Prosto moramo. Čovečanstvo je kroz vreme uvek odbacivalo one koji dođu da podignu ljudsku svest. Iznova takve ljude učinimo svecima i slavimo ih tek nakon što umru. Ali kakva je korist od toga? Njihova tela tada već uveliko leže mrtva u zemlji.

Mi mešamo bisere sa blatom, gledamo kroz filter predrasuda i sudimo. Mislimo da je zlato sve što sija, a onda nas kajanje muči kao grom koji protka naše biće.

„NE tražim vam da dođete k meni. Tražim vam da dođete SEBI. Nemojte biti zbunjeni sa percepcijama, mišljenjima i filozofijama sveta. Sve je o TEBI. Sve je za TEBE. Nijedan pravi majstor nema potrebu za sledbenicima. Pošto je pronašao sebe, on vam samo predlaže da se vratite kući i pronađete sebe, umesto da tražite sebe u rečima, filozofijama, i svetu sastavljenom od slika, izvan sebe. Promenom odeće vaša unutrašnja situacija se neće promeniti. Promenom religije ne dobijate ništa. Vraćajući se sebi, dobićete mnogo. Steći ćete harmoniju, mir, stabilnost i ispunjenost. I najvažnije, dobićete sebe." — Mohanđi govori na temu "Hajde da pričamo istinu"

To što mnogi ljudi imaju isti san o Mohanđijevoj smrti nije slučajno. Mohanđijevo fizičko postojanje je ove godine napunilo 57 godina. Kao što neki od nas znaju iz ranijih priča i iz potvrde drugih svetaca i majstora, Mohanđijev prvobitni plan je bio da ode sa ovog sveta kada je imao 33 godine. To znači da je ostao već 24 godine duže od prvobitnog plana.

Kada je Njegov život produžen po prvi put, majstori su preko Devi Amme izjavili da je razlog ostajanja duže dovršavanje nekih stvari koje su zahtevale Njegovo fizičko prisustvo. U Mohanđijevom životu je vidljivo da On radi upravo to, već dugi niz godina. Upotpunjavanje. Dovršavanje nedovršenog. Raspoređivanje stvari pre odlaska. Osnaživanje ljudi i formiranje platformi koje mogu živeti kroz vreme. Uspostavljanje škola i centara za buduće generacije.

Poslednji put kada je mnogo ljudi sanjalo ovaj san bilo je 2017. To je bio dan do kog je Njegov život prvobitno produžen. Mohanđi je tada bio u Indiji, putovao je avionom. Putnici su iskusili neobične turbulencije na letu. Avaduta Nadananda, majstor tradicije oslobođenja koji živi na jugu Indije, koji izuzetno voli Mohanđija, bio je svedok onoga što se dešavalo iza scene. Iako se obično ne eksponira u javnosti, Nadananda je izjavio da je ovaj dan trebalo da bude dan Mohanđijeve smrti, jer je avion trebalo da se sruši. Ovog puta neću ulaziti u detalje jer verujem da postoji blog napisan isključivo o tome, odmah nakon ovog događaja. Tog dana, veliki broj ljudi dobilo je precizne snove. Kasnije smo shvatili da to nisu bili samo snovi, već spontana predviđanja.

Kao i svaki drugi tragalac koji voli svog gurua celim svojim bićem, razmišljala sam o Mohanđijevoj smrti u nekoliko navrata. Prvih godina, to me je jako rastuživalo. Sada razumem da je to neizbežno i da ću posle Njegove smrti morati samouvereno da nastavim sa Njegovom misijom. On me je uvek učio da budem stabilna bez obzira na spoljne situacije. Učio me je da budem nezavisna, čak i od Njega samog.

Mohanđi zna da će jednog dana morati da ode, i spokojan je. Moj dom je tamo gde je On.

Nemojte misliti da ćemo nekako biti obavešteni pre nego što se to dogodi

Godine 2017. bila sam sa Njim u Rišikešu, i nakon jednog javnog programa, pitala sam Ga kada planira da napusti telo. To je bio isti dan kada sam prvi put tražila da vidim Njegov pravi oblik, što je opisano u mom prethodnom blogu: Mohanđi – Univerzum. Odgovorio je da ne planira da ode uskoro, i da će ostati još desetak godina. To je bilo pre pet godina. Zanimljivo je da se tačno na pola, isti snovi ponovo dešavaju.

Oni koji su imali taj blagoslov da žive sa Mohanđijem, videli su da je On izuzetno nepredvidljiv, ali u isto vreme savršeno organizovan. Ove dve Njegove strane je veoma teško predvideti i rotiraju se svake sekunde, što nama koji smo živeli sa Njim daje veliku fleksibilnost, ali i neizvesnost. Obično smo šokirani kada On učini nepredvidive stvari (nagle promene planova, promena putovanja, iznenadno pridruživanje ljudi našim putovanjima, iznenadni projekti itd.) Međutim, da li smo se ikada zapitali da li će i njegova smrt biti nepredvidiva? To svakako liči na Njega. On ne voli dramu.

Ako se to dogodi danas, hoćemo li za bilo čim žaliti? Hoćemo li se kajati zbog stvari koje nismo rekli ili uradili? Hoćemo li požaliti za minute i sate provedene u Njegovom prisustvu, koje smo uzimali zdravo za gotovo? Sedenje blizu Njega, a razmišljanje o nečemu drugom. Razgovar sa Njim, tokom koga iznosimo samo emotivno smeće. Hoćemo li zažaliti što nismo shvatili važnost te konekcije i negovali je?

Kada sam čula da je Gopala Baba (guru divnih ljudi koje sam posetila u Holandiji prošle godine, koji je mnogo voleo Mohanđija i koji pripada istoj tradiciji kojoj pripada i Mohanđi), vrlo neočekivano napustio svoje telo, shvatila sam da ne možemo biti sigurni čak ni za Mohanđija.

Ono što sam čula, jeste da je Gopala Baba rekao svojim učenicima da će oni biti sa njim kada dođe njegovo vreme napuštanja tela. Ali nisu svi bili. Umro je u Indiji, a neki od njih su u to vreme bili na drugom kontinentu. Da situacija bude još komplikovanija, sve se ovo desilo tokom izolacije uzrokovane virusom Covid-19, kada su putovanja bila ograničena. Neki, iako su želeli, nisu ni mogli da otputuju da ga vide, saznavši iznenađujuću vest. Bili su shrvani, jer nisu to očekivali.

Moja poenta je - da li zaista znamo plan ovako moćnih avatara? Da li zaista znamo? Zapravo nikada u potpunosti ne saznamo razloge njihovih postupaka.

Sripada Srivallabha (majstor tradicije oslobođenja)

Smrt majstora verovatno padne još teže onima koji su otišli od njega ili ga izdali. Ako majstor napusti telo i ljudi koji su ga napustili zažale zbog tog postupka, to je užasan gubitak i užasan osećaj praznine i zbunjenosti koji ne bih poželela nikome. Saznanje šta smo propustili razara svaki delić bića i ubija savest polako i bolno, sve dok ne dođemo do pitanja — „kada ću ga ponovo sresti?“ Ali to se možda nikada neće ponoviti. Može potrajati hiljadama života, a čak je i to neizvesno. Kao što je Mohanđi rekao: „Ako neko napusti Mohanđija, doći će još mnogi. Ali za onoga koji je otišao, nikada neće biti drugi Mohanđi u njihovom životu.”

Mohanđi je Univerzum koji čeka da bude istražen. Ozbiljnim tragaocima je spreman je da da ceo Univerzum. Njegova moć je neograničena. Ograničena je samo za one koji je vide kao ograničenu. Zagrljaj, razgovor, pogled ili obrok pojeden sa Mohanđijem može da sagori mnoge životne bolove, nesavladive obrasce i blokade, ukoliko to ne sprečimo svojim sumnjama, osudama i očekivanjima. Mohanđi može da promeni stvari brzinom munje, i On to čini. Ali zašto nam ne da sve, kada može? Zato što čak i ne pokušavamo da zatražimo. Čekamo Njegovu smrt kako bismo stavili Njegovu sliku na naš zid. Žurimo da ga razapnemo jer se On jednostavno ne uklapa u okvir našeg uma. Ili još gore, ne se uklapa u okvir ljudi oko nas. Neugodno nam je da izađemo iz onog što se naziva neobičnim, jer nas društvo može označiti kao lude.

Jednom su mene nazvali ludom. Mohanđi mi je samo rekao: „Ako te ljudi nazivaju ludom, nema problema. Ljudi su Sai Babu nazivali ludim, ali da li je on lud? On je sada Bog u svakom pogledu. Dakle, to je svet. Svet će reći šta želi.”

Kada Mohanđi napusti ovaj svet, biću tužna, ali ću biti mirnija znajući da sam iskoristila toliko šansi da dobijem što je više moguće od Njega, i nisam dozvolila da me nečije mišljenje odvoji od saznanja ko je On. Kada sam se suočila sa kritikama, bila sam potrešena na mnogo načina, ali sam svoju konekciju sa Njim zadržala netaknutom. Bila sam spremana čak i da se borim protiv čopora lavova ako je potrebno, ili da umrem, jer znam koliko mi je trebalo da stignem do ovde. Ničemu nisam dozvolila da se tu umeša.

Uopšte nisam savršena, ali verujem da je minimum koji nam je potreban sa majstorom, ovakvo uverenje. Ako ne znamo zašto smo ovde, sudimo majstoru, stalno sumnjamo da li je ovo pravi put za nas - od toga nemamo korist. Možda je bolje da prestanemo da gubimo i svoje vreme, i vreme majstora.

Osim uverenja, ono što se takođe pokazalo veoma efektivnim za mene je manjak očekivanja. Kad god bih srela Mohanđija, trudila sam se da idem kod Njega bez očekivanja, bez osuđivanja i predrasuda. To mi je otvorilo mnoga vrata. Dao mi je život o kojem sam mogla samo da sanjam. Bio je uz mene kada sam bila izgubljena i prihvatio me kada nisam mogla da prihvatim sebe. Stavio mi je mišiće u ruke, zlatno srce u grudi, preuredio moj um iz neurednog u urednan, stavio mi krila na leđa i rekao mi da letim. Ako igde budem letela, to će biti u okean Njegove svesti.

Vreme citata

Sada bih želela da podelim prelepu poruku koju je nedavno podelio Kristofer Grinvud (Christopher Greenvood).

S vremena na vreme, uhvatim tragove Mohanđijeve dubine. Pored opipljivog posla koji obavlja u svetu, postoje i suptilna dela u formi transformacije, u životima mnogih ljudi. Što više vremena provodim sa njim, manje znam, i mislim da nikada neće biti moguće da ga jedna osoba zaista razume. Bar će to biti veoma retko. Da biste to uradili, trebalo bi da postanete On.

Christopher Greenwood (Mohanđijev izvršni asistent)

Imam osećaj da će se Mohanđiju desiti isto kao i drugim velikim svecima i majstorima koji su živeli, gde su prepoznati tek nakon što napuste svoje telo. Tek će se tada mozaik zvani Mohanđi sastaviti u jednu celinu.

Sada delim ono što je jedan veoma poštovani svetac rekao o Mohanđiju, prelepu poruku koja nam daje uvid u njegov nivo.

„Doći će vreme kada će vas vaši unuci poštovati i ponositi se vama što ste poznavali Mohanđija, pratili ga ili živeli sa Mohanđijem. Veliko žaljenje će se desiti onima koji su ga napustili zbog sitnih očekivanja, kad im njihovi unuci ukažu na njihovu ludost zbog koje su napustili Mohanđija. Ostaćete upamćeni čak i nakon vaše smrti jer ste živeli sa Mohanđijem. Moguće je da ga nećete razumeti u potpunosti sada dok On živi među vama. On je došao na ovaj svet kao frekvencija snage (Šakti), sa kojom ljudima nije lako da se povežu. Možete ga prihvatiti, diviti mu se ili ga odbaciti, ali ga ne možete ignorisati. Generacije će biti uzdignute jer je on došao na zemlju.”

Narasimha Saraswati (majstor tradicije oslobođenja)

Mohanđi je dokazao da može da funkcioniše bez tela. Mnogo energetskog rada povezanog sa Njim se dešava u svetu, i svi daju pozitivne rezultate. Događa se mnogo hranjenja gladnih. Prisustvo na šest kontinenata, i to u mnogim zemljama sveta što je sve počelo od nule. Misija će nastaviti da dodiruje mnoge živote i da organski raste. Oni koji vole ovu frekvenciju ostaće zauvek i održavati usklađenost sa njom, dok će oni koji ne mogu da se povežu, otići. To je zakon postojanja. Mohanđi više nikome ne treba da se dokazuje. Trenutno vreme je vreme velike gustine. Većina nas ne može da vidi dalje od svog ličnog zadovoljstva. Zamagljeni smo. Oni koji žude za svetlošću će težiti za njom, i na kraju će videti svetlost. Neophodna je ekstremna žudnja, posebno kada je vreme gusto. Mohanđi služi onima koji iskreno žude. Ovo je put neustrašivosti. Put slobode i oslobođenja. Oni koji žive u strahu od Boga, neće doći na ovaj put. Oni koji vole sebe i vole Boga, lako će naći put do ovde. Ako smo zavisni od naših obrazaca, nećemo ostati.

Mnogi Mai-Tri praktičari, ačarje, Krija praktičari, i šire, uvek će svedočiti da je Mohanđi živ i da radi, čak i ako napusti svoje telo. Ako se osoba samo priseti Mohanđija, On će mu/joj energetski biti na raspolaganju.

Evo nekoliko relevantnih citata od Mohanđija.

„Mračni put je zahtevan. On vezuje. On rađa strah barem privremeno. Dakle, sve što vas vezuje i kontroliše, sve što vam daje strah umesto slobode, mora se smatrati ne baš tako svetlim. Kada god neko pokuša da vas veže za čoveka, kult ili ritual, budite oprezni.” — Mohanđi

„Pravi guru je onaj koji svoje učenike uvek drži slobodnima i nevezanima. U svim međuljudskim odnosima suština je SLOBODA.” — Mohanđi

Zaključak

Kao zaključak, pozivam vas da razmislite o činjenici da nam sutra nikad neće biti poznato. Svašta se već sutra može dogoditi. Istorija zna da žaljenje nikada nije došlo najavljeno – ono se desi u našem umu tek kada za nešto postane prekasno. Onda kada Mohanđijevo telo bude zakopano u zemlji, za neke stvari biće prekasno. Njegova energija će se naravno nastaviti, On će pružati istu zaštitu, podršku i vođstvo, ali za onoga ko Ga je poznavao fizički i nije dobro iskoristio Njegovo prisustvo kako je želeo, biće veoma kasno.

Fizička smrt ovako moćnog avatara je poput kraja jedne ere. Dok sat te ere i dalje otkucava, ako i dalje samo razmišljamo o nevažnim stvarima, mi smo zaista blesavi.

Šaljem puno ljubavi svima. Neka svi budu blagoslovljeni srećom i svešću.