Prvi deo - Prošli životi i Mohanđijeva podrška
Ove godine imala sam priliku dva puta posetiti Crnu Goru. Ranije mi se nije sviđao moj osećaj o Crnoj Gori niti me je privlačio odlazak tamo. Posetila sam je i ranije, ali uvek sam osećala nekakvu vrstu odbijanja prema toj zemlji, kao i tup i depresivan osećaj vezan za nju. Ove godine, za vreme Mohanđijevog boravka na Balkanu, spontano su počeli da mi se otkrivaju neki moji prošli životi iz Crne Gore. Shvatila sam da moji negativni osećaji nemaju nikakve veze sa stvarnošću ove zemlje. To je bila moja impresija iz prošlosti koju sam vezala za ovo mesto.
Moja prva ovogodišnja poseta Crnoj Gori dogodila se u junu, a druga u avgustu 2021. Naročito za prvo putovanje nije postojao dugoročni plan. Ono se samo dogodilo. Osetila sam da je brzina kojom se ovo putovanje dogodilo Mohanđijev način da mi kaže da se suočim sa svime što me vezuje. Bez odlaganja. Korak po korak prema oslobođenju, sa Njegovim zlatnim stopalima koja znam da graciozno i snažno hodaju sa mnom.
Cela ova godina za mene je bila takva. Mohanđi je nevidljivo dovodio situacije i ljude u moj život prema kojima sam osećala otpor. Neki ljudi koje sam srela pre mnogo godina i prema kome sam se osetila negativno bi se samo pojavili, a stvari među nama rešavale bi se jedna po jedna. Svaki takav susret iznutra me je oslobađao. Osećala sam se kao da mi svaki put s grudi spadne teška ploča.
Bilo je bolno suočiti se sa stvarima koje radije skrivamo pod tepih, ali vredelo je. Znam da bi bez Mohanđijeve podrške stvari bile mnogo bolnije.
Kao što sam rekla, odluka o prvom putovanju dogodila se u samo nekoliko dana. Zato verujem da mi ne moramo ništa da tražimo od života. Ono što je potrebno će nam doći.
Prvih nekoliko dana po dolasku u Crnu Goru, počela sam da osećam ogromnu, neprirodnu glad. Mislim da se u životu nisam susrela s takvom glađu. Jela bih, a već u sledećem trenutku opet bih osetila glad. Kao da uopšte nisam ni jela.
U poslednje vreme počela sam nuditi (na specifičan način) hranu koju jedem svojim precima, jer sam osetila da mi je Mohanđi interno objasnio da u mojoj porodici postoji dosta gladi iz ratnih vremena. Kada god se dogodi rat, veliki trag ostaje u čitavoj podoričnoj lozi, zbog ljudi koji su učestvovali i patili. Čak i ako osoba nije bila direktno uključena, osetiće efekte preko svoje predačke linije.
Saznala sam da će energestko nuđenje hrane precima pre jela pomoći u smanjenju ove karme gladi. Nisam ni znala da će ova praksa i Mohanđijeva moć zajedno učiniti čuda i početi čistiti težinu iz moje porodice, nastalu decenijama gladi.
U Crnoj Gori mi odjednom po jedan obrok više nije bio dovoljan. Počela sam da jedem dva doručka, dva ručka i dve večere. Između obroka, ponovno sam osećala glad u manjim količinama, i dodatno sam jela grickalice i voće.
Još jedna stvar koja se dogodila odmah po mom dolasku je vrlo težak osećaj u vezi Crne Gore u mom stomaku, grudima, grlu i nogama. Puno negativnih emocija vezanih za ovo mesto.
Osećala sam da sam u jednom od prošlih života živela ovde, za vreme rata. Bili smo velika porodica koja je živela u jednoj kući. Bilo je puno nesigurnosti, neizvesnosti, straha od smrti, straha od nezakonja, strah od nemanja zaštite od pravnih tela itd.
U mom trenutnom životu, grupa ljudi i ja smo stigli u naš smeštaj, a ja sam u sebi, oko mene i u našem smeštaju osećala sličnu depresivnu energiju. U svakodnevnici obično ne osećam ništa od ovoga. To je očigledno bilo nešto iz mog sopstvenog sećanja, jer niko drugi to nije osećao.
Prepoznala sam da Mohanđi čisti moje emocije iz tih života. Čišćenje se spontano odrazilo na površini, zbog čega sam sve opet osetila tako stvarnim. Nisam sigurna da li sam imala jedan ili više života u ovoj zemlji, ali povremeno sam u svojim vizijama videla delove nekih ratnih scena iz tog života. Ipak, nikada nisam tražila da to vidim. Zapravo, nikada nisam tražila od Mohanđija da vidim bilo šta iz moje prošlosti (osim dmoje povezanosti sa majstorima). Sve se dogodilo spontano.
Mohanđi me je pre nekoliko godina pitao: “Da li već vidiš svoje prošle živote?” Rekla sam: “Ne, Mohanđi, i ne želim.” Znala sam da u ovaj život ne želim da unesem ništa iz prošlosti. Beskorisno je to učiniti. Ako nam nešto treba doći u život, doći će. Ne treba mi da budemo ti koji će kopati. Odgovorio mi je: “Možda ćeš spontano početi da ih vidiš.”
Shvatila sam da kao praktičar Mai-Tri metode moram da ostanem snažna i neutralna, šta god da vidim. Bilo da je moja ili tuđa bol, moram ostati poput stabilne stene, ako želim biti od koristi ovom svetu. Prošlost je prošlost, i postoji razlog zašto se ne sećamo svega iz svojih prošlih života.
Tokom mojih dana u Crnoj Gori, povremeno sam osećala kao da sam sada u tim ratovima. Osetila bih ljude s kojima sam bila, ko su bili, tu kuću i sve što se u tom životu događalo u našem domaćinstvu. Videla sam svađe, rasprave i nasilje. Većina destrukcije nastajala je iz straha od smrti, stalnog svedočenja ubistvima, gladi, gubicima, povredama itd. Ništa nije bilo sigurno i retko ko je bio emotivno stabilan. Ljudi nisu imali na šta da se oslone, u šta da veruju.
Možda sam u ovom životu mlada, ali osetila sam tračak toga kako rat izgleda. Osetila sam malo od onoga kroz šta su ljudi prošli. Bol i gubici. Spavanje u strahu i buđenje u strahu. Spavanje s jednim okom otvorenim i neznanje o tome da li ćete sutra zagrliti voljenu osobu. Suze koje potiskujete jer ne želite da vaša voljena osoba zna vašu bol. Grč u stomaku koji nikad ne bledi.
Takođe znam da to ne mora biti tako. Životinje koje danas ubijamo radi hrane, njihova krv koju prolivamo, to daje naredbu Svemiru da želimo još krvi. Kad kap nevine krvi dotakne tlo, to je naredba da se to isto ponovi.
Ako je čovekova krv prolivena, to je zato što smo kolektivno uradili nešto da to zaslužimo. Karma kao savršeno veran suputnik nikada ne greši.
Nekoliko dana kasnije, otputovala sam u Herceg Novi gde je bio Mohanđi, i gde je se trebao dogoditi prvi crnogorski ritrit s Mohanđijem.
Kroz puno posla, ljudi i aktivnosti, s vremena na vreme, osetila bih da Mohanđi još uvek radi na mojim životima iz ratova. Osećala sam da su neki ljudi sa ritrita bili sa mnom u tom životu, i da nas je Mohanđi okupio kako bi lakše uklonio negativne impresije iz nas.
Jednog dana, tokom vožnje brodom organizovanog u sklopu ritrita s Mohanđijem u Crnoj Gori, jako sam udarila nogu o metalnu ogradu broda. Prema mojoj originalnoj karmi / sudbini, moja noga je trebala biti potpuno neupotrebljiva u ovom životu. Uz Mohanđijevu milost i nevidljivo angažovanje, završila sam samo sa udaracem i oteklinom. Bilo je jako bolno, ali znala sam da je Mohanđi sprečio nešto mnogo veće. Odmah nakon povrede, zamolila sam praktičarku Mai-Tri metode koja je sedela pored mene na brodu da mi uradi tretman za nogu. Bol se drastično smanjio. Kasnije tog dana, videla sam Mohanđja, a On mi je rekao da potopim nogu u more. Iako sam iz nekog razloga očekivala da će mi reći nešto više, ćutao je. Odmah sam otišla i uradila kako je rekao.
Spasitelj života, odstranjivač blokada, razbijač okova, osloboditelj uma, milostan zaštitnik, odani saputnik, majka puna ljubavi i moćni otac - Mohanđi, rešio je karmu gladi, obrisao suze boli, nosio se sa povredom moje noge, zaštitio me, odnegovao me i dao mi sveobuhvatnu jasnoću, u samo nekoliko dana. Kada ljudi jednače Mohanđija sa običnim ljudskim bićem, nasmejem se. :-D
U Herceg Novom imala sam neformalan razgovor s Mohanđijem o Crnoj Gori uopšteno. Rekao je da je more ovoj zemlji velika pomoć, te da su energije zbog toga mnogo lakše. Zato što sam ranije osetila težinu u ovoj zemlji, upitala sam ga: „Mohanđi, nedavno sam osetila da je energija ovde jako teška. Kažeš da je energija ovde dobra. Da li je moj osećaj onda bio pogrešan?” Rekao je:
"Energija je teška, ali more puno pomaže."
Zatim mi je rukama pokazao način na koji more energetski čisti zemlju. Kada težine dolaze, more ih ispira u kružnom smeru. Dodao je:
„Cela je zemlja na moru, zar ne? Tako da to pomaže celoj zemlji. "
Mohanđi je dodao da Srbija ovo nema. Osetila sam to kao još jedan talas jasnoće u mom umu, važnost ujedinjenja balkanskih zemalja. Počela sam uviđati koliko bi to pomoglo ljudima, na načine koje mi ne vidimo.
Drugi deo - Praksa je rođena
Pre mog ovogodišnjeg putovanja u Crnu Goru, imala sam priliku ponovno se sresti s Mohanđijem. Znao je gde idem, pa me je upitao kada odlazim. Odgovorila sam da odlazim sutradan. Rekao je:
"Uživaj u Crnoj Gori. U Suncu. Pesku. I moru."
Nasmejala sam se i rekla: "Sunce, pesak i more. U redu!" Već sam se navikla na Mohanđijeve nagle i "iznenadne" smernice. Ponekad čak i ako Ga zamolimo, ništa neće reći. Ali ponekad On odjednom kaže važne stvari na tako ležeran način. Zbog toga, šanse su velike da mislimo da nešto što On kaže i nije toliko važno, te važnost toga propustimo. Biti u blizini istinskog majstora znači da uvek morate imati 100 otvorenih očiju da biste svedočili svemu što On govori i radi, i iza toga shvatili dubinu. Mohanđi mi se nasmešio i ponovio:
"Sunce. Pesak. More."
U tajanstvenom čudu, tri puta sam naglas izgovorila niz ovih slova: "S, S, S." (Na engleskom, jeziku kojim smo komunicirali, sve tri reči počinju slovom “S” - “Sun, sand, sea”). Gledala sam Mohanđija kroz osmeh. Pomislila sam da tu postoji nešto - razlog zbog kojeg sve tri reči počinju istim slovom. Mohanđi nas je uvek učio da ne analiziramo stvari previše, jer ako je potrebno da nešto znamo, to će nam doći. Ništa ne moramo juriti. Zbog toga, otpustila sam tu misao. Nasmešila sam se i zahvalila Mohanđiju kikotavim glasom punim radosti.
Još uvek sedeći u mirnom ambijentu Njegovog prisustva, dok je slatko štene po imenu Laki trčkaralo oko nas, rekla sam svom Guruu: “Mohanđi, kada sam u Crnoj Gori, često osećam toliko umora i nemogućnosti za rad. Uvek završim sve Mai-Tri tretmane jer to je nešto što ne mogu da odložim, ali za sve ostalo osećam se tako usporeno.” Rekavši mu to, zaista sam želela ovo razumeti i izbaciti iz svog života sve što me usporava. Mohanđi je objasnio da nema razloga za brigu, i da bi klima mogla biti uzrok ovoga. Pitala sam Ga da li postoji nešto što ja mogu da uradim. Iznenadio me kad je ponovo rekao:
"Sunce. Pesak. More."
Još sam bolje razumela. Bilo je važnije nego što sam mislila. Iako mi je dao samo ove tri reči, znala sam tačno šta treba da uradim kada stignem u Crnu Goru. To je ono što ponekad dobijamo kroz godine uz Mohanđija i kroz boravak u Njegovoj fizičkoj blizini. Duboka povezanost s Njegovom svešću. On često ne mora čak ni da koristi mnoge reči kako bi objasnio nešto onima koji su s Njim fizički proveli vreme. Ponekad uspemo da razumemo ono što želi reći samo govorom tela ili mimikom. Sigurna sam da Mohanđijevi lični asistenti znaju o čemu govorim.
Rekla Mohanđiju da se ponekad osećam kao da sam malo “pijano” od Sunca. Osećam vrtoglavicu i zamućenje u umu od Sunca u Crnoj Gori. Mohanđi je dodao:
"SSS (Sun, sand, sea) znači tišina. Bez misli."
Sledeći korak za mene bilo je iskustveno isprobavanje tehnike. Mohanđijeve reči imaju toliko dubine. Samo iskustvo nam može pomoći da ih razumemo.
Kasnije sam osetila da je redosled kojim je Mohanđi rekao ove tri stvari takođe relevantan. Njegovo telepatsko objašnjenje pojavilo se u mojoj svesti:
1. Sunce je prvo jer prvo morate “sagoreti” um. Emotivni prtljag kojom se um hrani i koja izaziva misli, reči i događaje takve vrste.
2. Pesak - ono što je izgorelo postaje poput peska.
3. More - kao pesak, spremni ste se stopiti s morem. More predstavlja ogromnu svest koju tragaoci za istinom nastoje postati.
Rekla sam to Mohanđiju i pitala Ga da li je moje razumevanje ispravno. Dodala sam da ova praksa na kraju može voditi do sve višeg stapanja s Njegovom svešću. Rekao je:
“Apsolutno. 100 posto.”
Nasmešila sam se od uveta do uveta i poskočila od uzbuđenja. Srce mi je bilo puno radosti i ljubavi prema božanskom Guruu. Pre odlaska pitao me jesam li srećna. Rekla sam: “Sto posto. Sto jedan!”
Ubrzo sam napustila Srbiju i stigla u Crnu Goru.
NASTAVIĆE SE.
Comments