Moć Mohanji porodice: Platili su moje lečenje i omogućili Petru putovanje života

Zdravo svima! Neki od vas znaju da je moj nedavni put u Indiju proistekao zbog zdravstvenog problema. Zvanična medicina mi nije pružila olakšanje koje sam tražila, pa sam se okrenula Ajurvedi, drevnom indijskom sistemu prirodne medicine starom preko 5.000 godina.

Pre nego što sam došla u Indiju, nisam imala sredstva da ostvarim ovo putovanje, ali neverovatna podrška članova Mohanđi porodice učinila je da se to dogodi. Iako sam već mnogo puta osetila dobrotu Mohanđi porodice, ova velikodušnost ostavila je dubok trag. Sve se dogodilo tako glatko. Sigurna sam da se ovakve stvari ne dešavaju lako u životima ljudi. Nekada morate prelaziti maratone ili padati više puta da biste pronašli ljude koji će stajati uz vas. Nekako, ja sam to dobila besplatno, i ne znam šta sam uradila da to zaslužim. Mogu samo iz dubine srca zahvaliti Mohanđiju za ljude koje mogu nazvati prijateljima, ili još tačnije, „porodicom“ u ovom životu zahvaljujući njemu.

U isto vreme, nešto posebno bilo je planirano za drugog člana Mohanji porodice: mog najboljeg prijatelja Petra Milovanovića, sveštenika u Mohanđi centru mira u Srbiji. Želim da podelim priče o tome kako nas je Mohanđi porodica obasula ljubavlju gotovo u isto vreme, svakog iz različitih razloga.

Nije li to zanimljivo? Dve različite osobe. Dva razloga. Ista porodica. Isto vreme. Isti osećaj zajedništva.

Petrov rođendanski poklon

Petar i ja smo prijatelji više od jedanaest godina. On je dugo želeo da poseti Širdi, gradić u Indiji gde je veliki duhovni učitelj Širdi Sai Baba živeo i preminuo. Svi vi verovatno znate da je prisustvo Sai Babe jedna od najvažnijih stvari u Mohanđi centru mira u Srbiji, gde Petar sada živi i brine se o statui Sai Babe i o svetoj sobi koja ga okružuje. Život u centru omogućio je Petru da razvije duboku povezanost sa Sai Babom.

Petar se brine da statua Širdi Sai Babe i soba u kojoj je, uvek budu čisti, osnaženi i sveti. Otkad je počeo da živi u Mohanđi centru mira, razvio je duboku povezanost sa Sai Babom. Primio je mnoge blagoslove i dobrobiti u životu otkako se tamo preselio. Kao objektivni posmatrač, moram da kažem da je njegova transformacija zaista izuzetna. Za samo nešto više od godinu dana u Mohanđi centru mira, Petar je izrastao u vrlo odgovornu, samopouzdanu i stabilnu osobu. Njegova transformacija bila je poput rakete koja leti u kosmos i tamo se proširuje.

Prisustvo Širdi Sai Babe oseća se u Mohanđi centru mira kao da je on zaista živ tu. Njegova statua nije samo za ljude da je vide ili da joj se dive. Ona zapravo pruža ljudima opipljiva i transformativna iskustva, ostavljajući ih lakšim, srećnijim, manje opterećenim i mnogo stabilnijim u odnosu na stanje u kojem su bili pre nego što su mu prišli. Širdi Sai Baba nevidljivo daruje nešto svakom pojedincu koji mu priđe. Kada ga zamolite za bilo šta, osetićete da vas čuje i odgovara vam. Stvari u vašem životu zaista počinju da se menjaju. Sve što je potrebno je otvorenost prema Babi.

Kako se Petrov rođendan približavao, razmišljala sam o tome šta da mu poklonim ove godine. Jednog dana sedela sam u kuhinji u Mohanđi centru mira, a on je prao sudove. Pitala sam ga: „Šta bi voleo da dobiješ za rođendan ove godine?” Rekao mi je nešto poput „Ne znam”. Odgovorila sam mu: „Ne brini. Već mi se javljaju neke ideje.” Misao da mu poklonim putovanje u Širdi već se neko vreme kuvala u mojoj glavi. Nisam ni bila svesna da je Baba bio taj koji je posadio tu misao u meni.

Kad je Petar rekao „Ne znam”, osetila sam kao da je snažna misao ušla u moj um i rekla: „To mora biti Širdi.” Kasnije sam shvatila da je čak i ta misao poslana od strane Babe. Nekoliko dana kasnije, rekla sam Đurđi da bih volela da okupim grupu od oko 60 članova Mohanđi porodice koji vole Petra i mnogo brinu o njemu, koji bi donirali po desetak do petnaest evra, čime bi mu se omogućilo da bar kupi avionsku kartu. Svi znamo koliko Petar vredno radi u Mohanđi centru mira i da jedva ima vremena da zaradi za sebe, tako da je ovo bio savršen poklon.

Znala sam da će svi ljudi pristati na ovo, ali nisam imala pojma kako će se sve to odvijati. U tom trenutku svakako nisam bila svesna koliko je Širdi Sai Baba nevidljivo nadgledao ovaj projekat, štiteći ga da se ne raspadne, ispunjavajući ga pravim ljudima, pravim delima, tačnim detaljima. Vremenom, njegova i Mohanđijeva nevidljiva ruka u ovom projektu postale su sve vidljivije.

Đurđa i ja smo proširile našu listu na oko 80 ljudi koji bi nam se pridružili u tome da Petar dođe u zagrljaj Širdi Sai Babe. Đurđa je kreirala WhatsApp grupu koja se brzo pretvorila u centar ljubavi i zajedništva. Svi su bili srećni da učestvuju.

Kao što sam već rekla, moja prvobitna ideja bila je da bar pokrijemo Petrov let za Indiju. Međutim, spontano su se pridodale mnoge druge stvari. Tako sam počela da prepoznajem Babinu ruku u ovome. Kao što Mohanđi kaže: „On je čovek bez gluposti. Zna tačno šta radi.” 🥹

Niz čuda

Čudo za čudom su se ređali. Jedno od prvih čuda dogodilo se kada su Monika i Nemanja Nedić (jedan od najboljih bračnih parova u Mohanđi porodici) obavestili grupu da će putovati u Širdi samo nekoliko dana nakon Petrovog pravog rođendana i ponudili da im se on pridruži na putu. Oni su to putovanje planirali mnogo ranije i u trenutku rezervacije putovanja nisu imali pojma o planu za Petrov rođendan. To je bio još jedan dokaz da je Baba unapred sve znao i isplanirao, obezbedivši Petru pravu pratnju za putovanje. U stvari, Monika i Nemanja su čak planirali da odu bez ikakvog obaveštavanja bilo kome. To im baš i nije prošlo za rukom 😂 Pored toga, ne mogu da zamislim bolje saputnike od Monike i Nemanje. Znam da Petar ne voli da putuje sam, a to svakako ne bih ni preporučila jer je mnogo bolje imati iskusne ljude uz sebe, naročito u Indiji. Dakle, društvo — čekirano!

Sledeće čudo dogodilo se kada je Monika (čuvar sredstava za Petrov put) u roku od samo 12 sati nakon otvaranja grupe primila veći deo donacija. Tako je uspela da odmah kupi kartu. Bilo je to jednostavno božansko. Kao da je Baba šapnuo svima u srce da to učine bez odlaganja, znajući koliko Petar to zaslužuje. Novac — čekiran!

Još jedno čudo desilo se kada je Monika kupila Petrovu kartu. Preostali iznos na njenom računu bio je tačno 108 evra i nešto dinara. Broj 108 je veoma svet i ima duboko duhovno značenje. Svi smo bili zapanjeni i znali smo da je to dobar znak. Božanska podrška — čekirano!

Naša WhatsApp grupa brujala je od poruka, novosti, radosti, planova, organizovanja. U međuvremenu, odlučili smo da organizujemo tajnu žurku za Petra na njegov rođendan, gde ćemo mu uživo uručiti poklon. Anja se savršeno pobrinula za to, a mnogi su učestvovali u pripremi hrane, štampanju materijala, itd. Žurka — čekirana!

Monika i Nemanja su nas još više iznenadili i predložili da Petar ne ode samo u Širdi, već da na kraju njihovog putovanja odletete i u Abu Dabi i tamo provedu još jedan ceo dan, u prelepom i luksuznom hotelu Radisson Blu sa 5 zvezdica. To je bio lični poklon Monike i Nemanje za Petra. Oni su već to planirali za sebe, pa su samo pozvali hotel i tražili sobu za troje umesto za dvoje.

Kasnije, kada sam razgovarala sa Petrom, nakon što je već dobio poklon, rekao mi je da je baš takvo iskustvo dugo i želeo. Ovo je ono što Širdi Sai Baba uvek radi (Mohanđi isto to čini) — ispunjava iskrene želje ljudi, kakve god one bile. Sluša i isporučuje, svaki put, uvek. Luksuzno iskustvo — čekirano!

Monika i Nemanja su takođe promenili svoju rezervaciju u Širdiju kao deo svog poklona Petru, dodavši još jedan krevet u sobi.

Pored toga, nekoliko nedelja pre Petrovog rođendana, Mohanđi je posetio Srbiju. Monika je imala priliku da Mohanđiju predstavi naš poklon za Petra. Mohanđiju se poklon dopao. Na sve to, pozvao je Moniku, Nemanju i Petra da dođu i u Delhi na proslavu 21. godišnjice Ammucare-a (dobrotvorne organizacije koju je Mohanđi osnovao pre 21 godinu u čast svoje preminule ćerke Ammu). Ovo je važan događaj i još jedan blagoslov za Petra da provede svoj poslednji dan u Indiji u prisustvu Mohanđija.

Na kraju, Petrovi roditelji su mi rekli da planiraju da mu za rođendan kupe novi mobilni telefon. Kada se to ostvarilo, Petar je bio presrećan jer je sada imao novi telefon za svoje posebno putovanje, sa kamerom koja je mogla da zabeleži fotografije visoke rezolucije i sačuva prelepe uspomene. Telefon — čekirano!

Sve u svemu, Petrovo posebno putovanje bilo je ništa drugo nego čudo. Sve kockice su se složile. Baba nije propustio nijedan detalj.

Dakle, ne, nije bila samo karta! Možete li verovati kako je ovaj projekat narastao od svog početka? Kao što Mohanđi kaže: “Lako je slomiti jedan štap, ali kada su štapovi zajedno, teško ih je slomiti.” To je snaga Mohanđi porodice i razlog zašto delim ovaj blog. Toliko malih čuda se spojilo da bi stvorilo ovaj efekat. Tako funkcioniše Datta tradicija — tradicija velikih majstora kojoj pripadaju Mohanđi i Širdi Sai Baba.

Imam još jednu zanimljivu stvar da dodam. :-)

Uprkos tome što je toliko ljudi učestvovalo u ovom iznenađenju, postarali smo se da Petar niti u jednom trenutku išta posumnja. Nije imao pojma šta ga čeka, ali me je onda jednog dana pozvao i rekao: „Mina, znaš šta? Moguće je da ću možda ići u Indiju u januaru.” Bilo je to samo nekoliko dana pre nego što bi mu poklon bio uručen, pa možete zamisliti moj šok.

Dugo vremena, Petar uopšte nije razmišljao o Indiji niti je imao želju da ide. Više ga je privlačila Južna Amerika i organizovanje nekih Mohanđi aktivnosti tamo. Odjednom, u trenutku kada se ovaj poklon počeo pripremati za njega, u njemu se probudila želja za Indijom. Neki ljudi su počeli da pišu u našoj tajnoj grupi da im je Petar rekao da čak želi da proba da uzme kredit od banke kako bi mogao da ode. Svi smo se potajno smejali. Kako je to mogao da nasluti? Rekao je da je spreman da uradi bilo šta da ode što pre. Neki su morali da ga smiruju i kažu mu da sačeka još malo. Poklon je bio udaljen samo nekoliko dana.

Kada smo tada razgovarali telefonom, rekao mi je: „Zaista želim da idem, samo još ne znam kako. Osećam da se nešto kuva. Ne znam šta, ali nešto se kuva. Dobijam neka osećanja i potvrde. Osećam nešto.” Šalila sam se s nekim ljudima da je postao toliko vidovit posle toliko vremena provedenog blizu Širdi Sai Babe u Srbiji da nismo mogli kako treba da mu sakrijemo iznenađenje. Kada sam nedavno razgovarala s njim, rekao je da zaista nije sumnjao. Imao je osećaj da bi uskoro mogao da ode, ali nije znao da mu neko to priprema kao poklon.

Petrova vidovitost bila je dokaz koliko se osoba može transformisati u prisustvu Babe, do nivoa da oseća stvari pre nego što se dogode. To se dešava mnogima koji provode vreme u blizini Babe ili mu služe, kao što to Petar radi. Magla se skida iz uma, a ono što ostaje je jasnoća. Svi ljudi mogu biti vidoviti, ali obično nisu zbog magle u našim mislima (previše emotivnog otpada ili suvišnih informacija).

Poklon je konačno uručen Petru lično na njegov zvanični rođendan, 27. oktobra 2024. godine, u Mohanđi centru mira u Srbiji. Više od 40 ljudi se okupilo da ga iznenadi. Monika, Nemanja i Petar otputovali su u Abu Dabi, a zatim u Indiju. Trenutno se nalaze u Širdiju. :-)

Moj zdravstveni tretman u Indiji

Kao što sam već rekla, paralelno sa pripremom poklona za Petra, Mohanđi porodica mi je pomagala na mom putu isceljenja u Indiji. Tretmani su započeli dok su pripreme za Petrovu proslavu još trajale.

Ovo su ljudi koji su učestvovali u omogućavanju ovog važnog putovanja i tretmana za mene: Sanja Banjanac, Devadas AC, Marjan Stojković, Predrag Dobrović, Loris Vitasović, Aleksandar Janjić, Angela Strezoska, the Ammucare team, Jovan Djoković, Tamara Drasković, Tamara Živulj Miletić, Dragan i Željka Lazović, Tanja Milosević, Ivana Mrdak, Ana Žikić, Sonja Vidojević, Monika Nedić, Latika (Tatjana Miljojčić), Mirjana Grbić, Bojana Brelin, Vesna Mišić, Violeta Popović, Srdjan Mareš, Anja Jeremić, Cecilia Gonzalez, Milena Simić.

Zahvaljujem se svakom od vas beskrajno. Još uvek se lečim, ali sa ovakvim ljudima i ljubavlju koja mi je upućena, ne moram da brinem. Nisam prestala da primam blagoslove slične ovom otkako sam upoznala Mohanđija 2016. godine. Nekako, bez obzira koliko teški neki trenuci bili, pomoć uvek pronađe put do mene, a Mohanđi uvek stoji iza mene. On je kao verni prijatelj koji te stalno prati, bez obzira gde se nalaziš, raščišćavajući put da možeš da koračaš.

Zaključak

Razmišljajući o ovim iskustvima, shvatila sam nekoliko važnih stvari:

1. Snaga Mohanđi porodice nema granica. Ljubav nas ujedinjuje i brinemo jedni o drugima baš na način na koji Mohanđi brine o ljudima. Mohanđi nikada nije seo da nas nauči tome. Njegov način života govori više od reči. Kada je neko čist primer onoga što propoveda, kada "hoda ono što govori", lakše nam je da to usvojimo u našem životu. Svu ljubaznost Mohanđi porodice vidim kao produžetak Mohanđija.

2. Ovo putovanje mi je pokazalo koliko su dragocena istinska prijateljstva i konekcije. Podrška koju sam dobila od članova Mohanđi porodice podseća me da se pravi odnosi grade na razumevanju, zajedničkoj svrsi i međusobnoj brizi. Nesebična podrška koju su mi pružili može inspirisati svakog od nas da prenesemo istu velikodušnost na druge.

3. Datta tradicija, kojoj pripadaju Mohanđi i Sai Baba, ukorenjena je u istini. To je tradicija bez kompromisa. Sve se daje onima koji ostaju postojani. Ni jedan jedini detalj neće promaći velikim majstorima. Prioritet ove tradicije je sreća sve njihove dece. Deca tradicije su uvek zbrinuta. Deca bi trebalo da budu srećna što im je sudbina omogućila da ovaj zlatni put uđe u njihove živote. Ništa se ne događa bez karmičkog dopuštenja ili dopuštenja sudbine. Mohanđi je otvorio vrata ove tradicije i doneo je do našeg praga. Trebalo bi da budemo zauvek zahvalni.

4. Kada se ljudi ujedine u ljubavi, mogu pomeriti planine. Možemo uraditi mnogo više ako ostanemo zajedno.

5. Vera i strpljenje se nagrađuju. Mohanđi i Datta tradicija naglašavaju važnost strpljenja i nepokolebljive vere. Ovo iskustvo je potvrdilo da blagoslovi dolaze u pravom trenutku, na neočekivane načine, ako ostanemo postojani i verujemo u proces.

Iskustvo toliko ljubavi i podrške ispunilo me je dubokom zahvalnošću. Ova zahvalnost, kako shvatam, nije samo obična zahvalnost – to je način da ostanemo otvoreni za protok blagoslova u našim životima.

Zauvek ću biti zahvalna za ljubav, podršku i čuda koja sam primila. Mohanđi će jednog dana fizički otići sa ove planete, ali će ostaviti za sobom nasleđe zasnovano na bezuslovnoj ljubavi. Svaki dah njegovog života na Zemlji posvećen je izgradnji ovog nasleđa. Neće stati dok ne učini sve što je u njegovoj moći da služi svetu i učini ga boljim mestom. Njegovo vreme na Zemlji biće zapamćeno zauvek. Njegova ljubav će zauvek ujediniti ljude.