Već sam mnogo puta govorila o Širdi Sai Babi, pa verovatno znate ko je on. Za one koji ne znaju, bio je moćan duhovni učitelj koji je živeo u Indiji i ostavio dubok trag u srcima mnogih širom sveta. Njegov život je bio njegova poruka. Bio je sposoban da promeni živote dodirom svoje ruke, i to je i pokazao. To i dalje čini. Ako želite da saznate više o njemu, pročitajte knjigu „Sai Satcharitra“, koju je napisao čovek koji je živeo s njim (dostupna preko serbia@mohanji.org ili kupovinom uživo u Mohanđi centru mira — nađite ga na Google maps). Sai Baba je preminuo pre više od 100 godina u selu Širdi, na jugu Indije, ali i dalje živi kroz čuda koja čini za one koji ga vole ili koji misle o njemu. U Mohanji Centru mira u Obrenovcu, imamo statuu Širdi Sai Babe koja se smatra živom, što je uobičajeno u indijskoj tradiciji kada se obave posebni rituali za održavanje energije statue. Iskustva ljudi govore više od reči – oni koji posete Babu u Obrenovcu osećaju visoku energiju i doživljavaju promene i čuda u njegovom prisustvu.
Pre nekoliko meseci, tokom leta, dok sam obavljala svoje dužnosti sveštenice u Mohanđi Centru mira, dogodilo se čudo. Kao sveštenici, dužni smo da nosimo belu odeću dok vršimo svešteničke dužnosti. U to vreme imala sam ograničen broj belih odela. S obzirom na to da se Centar nalazi malo dalje od grada, nisam mogla da kupim novu odeću, pa je bilo važno da brinem o onoj koju sam imala.
Jedna posetiteljka Centra stalno je donosila specifično cveće za Babin hram – žuto cveće koje lako ostavlja fleke na dodir. Bilo je veoma prašnjavo i lako se lomilo u kontaktu s kožom ili odećom. Već mi je to cveće i ranije ostavljalo fleke na odeći, koje sam teško uklanjala. Jedan stanovnik Centra je prokomentarisala kako ta žena uvek donosi isto cveće, pa smo svi na to obratili dodatnu pažnju, i nekako nam se urezalo.
Nakon što sam završila svoje svakodnevne dužnosti u hramovima, primetila sam da mi je bela odeća prekrivena žutim flekama. Bila je to ogromna fleka na sred haljine!
Kao prvo, već sam imala malo bele odeće, a drugo, to mi je bila jedna od omiljenih haljina. Bila sam šokirana i rekla nešto poput: „Da li je moguće da se ovo dešava?“ ili „Nema šanse.“ Samo se sećam očaja u svom glasu. Bila sam baš tužna, istinski.
Pomirila sam se s tim da sam izgubila tu haljinu i ostavila je na terasi svešteničke kuće, koja se nalazi iza Sai Babinog hrama. Naša terasa gleda na zadnji deo Babinog hrama, tako da je odelo bilo udaljeno samo nekoliko metara od statue. Nisam razmišljala o Babi kad sam ostavila odelo tamo, samo sam planirala da ga kasnije operem. Međutim, kada sam se vratila, pronašla sam odelo potpuno čisto – bez ikakvih fleka.
To je bilo nemoguće. Niko ne bi preuzeo na sebe da mi opere odelo, a čak i da jeste, vreme je bilo prekratko da se haljina i opere i osuši. Pitala sam sve u Centru da li su pipali haljinu, ali svi su rekli da nisu. Haljina je bila tačno tamo gde sam je ostavila, na stolici na terasi. Shvatila sam da je to Baba! On je očistio moju haljinu jer je osetio koliko sam se rastužila.
Kasnije, kada sam podelila ovo iskustvo s Mohanđijem, on je potvrdio: „Da, to je on uradio. Ispričaj svetu o ovome.“ Bila sam presrećna. Međutim, mesecima nisam napisala blog o tome. Ali otkad sam se vratila iz Indije u decembru 2024, počela sam da dobijam jasne misli poput: „Oh, moram da napišem taj blog.“ Nisam ni shvatala da su to možda Mohanđi i Baba koji me podsećaju kroz misli. Te misli su se naročito pojačale kada sam 8. januara došla u Centar da zamenim glavnog sveštenika dok je bio odsutan. Neprestano sam dobijala mentalne podsetnike – dok kuvam, dok obavljam Aarti (hramski ritual). Međutim, i dalje sam odlagala pisanje.
Kao što sam rekla, bila sam u Mohanđi Centru mira od 8. do 11. januara. Osmi januar je bio sreda. Od sledećeg dana (četvrtka), počela sam da osećam jak neprijatan miris koji je dolazio iz krpe koju koristimo za brisanje posuđa bogova (posuđe za Babinu statuu, ali i od statua ostala dva božanstva). Htela sam da je zamenim, ali nisam znala gde se nalaze nove krpe. Mnogo puta sam planirala da pošaljem poruku svešteniku i pitam ga, ali sam stalno zaboravljala.
U Mohanđi Centru mira imamo posebne stvari za bogove i ne koristimo iste krpe koje koristimo za ljude. Tako je tokom celog četvrtka, a i deo petka, taj neprijatan miris bio prisutan. Kada bih pokušala da obrišem posuđe tom krpom, miris bi se prenosio na posuđe. Bio je toliko jak.
Osećala sam se loše jer još uvek nisam zamenila krpu. Onda, u petak, dok sam se pripremala da poslužim večeru, primetila sam da je miris potpuno nestao. Umesto toga, krpa je mirisala na deterdžent. Ovo je bilo nemoguće. Prethodni miris je bio toliko jak — poput onog kada mokra odeća ostane predugo neosušena. Taj miris nije mogao nestati tek tako, osim ako krpa nije oprana. Pretpostavila sam da ju je Kristina, druga sveštenica, zamenila ili oprala. Ali kada sam je pitala, rekla je da to nije učinila. Postoji svega pet krpa koje se peru i koriste za bogove, tako da nije bilo teško ispratiti ih.
Ponovo sam pomirisala krpu, nekoliko puta, kako bih se uverila da li možda grešim, ali bila je istina—krpa je bila čista. Tada sam shvatila — ovo je, takođe, bio Baba!
Sve ovo vreme, to je bio Baba. Čak i podsetnici da napišem blog o haljini su bili od njega. Znao je da ću to beskonačno odlagati, pa mi je dao JOŠ JEDNO iskustvo kako bi me motivisao da pišem. Možda je želeo i da pokaže obim svojih sposobnosti. On je sposoban za čuda koja prevazilaze razumevanje nauke ili zakona fizike. Znao je da bi me forsiranje da pišem dodatno demotivisalo, pa mi je umesto toga dao još jedno čudo, jer zna da su prisustvo Mohanđija i njega moj pravi izvor sreće, i kad to imam, mogu sve.
Baba ništa ne dobija time što ljudi saznaju za njegova čuda, ali ljudi dobijaju mnogo. Zato je važno podeliti ono što guru čini za nas. Bila sam duboko dirnuta savršenstvom njegovih planova.
Baba je verovatno izgubio nadu da ću ikada zameniti krpu, pa je sam pomogao tako što ju je očistio, kako bi osigurao čistoću. 😅 „Čistoća je pobožnost“, kaže Mohanđi.
Zaključak
1. Vera prevazilazi logiku
Ova iskustva pokazuju da božanske intervencije mogu prevazići ljudsku logiku. Babino prisustvo pokazuje da se čuda mogu desiti i da se i te kako dešavaju. Potrebna nam je samo vera i predaja.
2. Cenite ono što imate
Bilo da je u pitanju prisustvo živog učitelja poput Mohanđija ili blagoslovi Širdi Sai Babe, ovakve veze su retke i dragocene. Važno je prepoznati, ceniti i deliti ovakva iskustva. Posebno je vredna veza sa nekim ko je još uvek živ, kao što je Mohanđi. Ne mogu to dovoljno naglasiti — delite, delite, delite. Velika je tragedija što Mohanđi ulaže toliko energije da nešto učini za vas, a vi jednostavno odete i ponesete svoje iskustvo sa sobom u grob. Deljenjem pokazujete da to cenite. Nedeljenje pokazuje ego ili nedostatak zahvalnosti.
3. Čuda nose poruke
Svako čudo nosi poruku. U mom slučaju, Baba je iskoristio ove izuzetne događaje da mi pokaže važnost čistoće i deljenja mojih iskustava, dok me je istovremeno podsetio da je njegovo prisustvo uvek sa mnom. Takođe i da je njegova moć bezgranična i da se ne može objasniti logikom.
Comments