Inspirisano Mohanđijem
Danas smo suočeni sa vanrednom situacijom koja je zadesila skoro ceo svet. Svetom vlada strah i panika, ali verujem da se sve, pa i Korona virus dešava sa razlogom. Umesto pothranjivanja straha koji će nas oštetiti više nego sam virus, mislim da je ovo dobro vreme da sednemo sami sa sobom i razmislimo šta priroda želi da nam poruči ovom situacijom.
Korona virus nam možda poručuje da...
1. Smo svi jednaki pred očima prirode
Zašto mislimo da smo bolji od ikoga, ako sam virus može da nam oduzme živote onda kada želi?
Ovaj virus je negativno uticao na poznate ličnosti, političare, bogate, siromašne, mlade, stare, Hrišćane, Budiste, i ljude različitih seksualnih opredeljenosti. Uticao je nekad fizički, nekad strahom, a nekad je i ekonomski oslabio države i firme. On ne napada samo ljude jedne religije, jedne rase, jedne starosne grupe. Isto je i sa ostalim bolestima. Razumevajući to, zapitajmo se - da li zaista imamo kontrolu nad bilo čim? Ovo je važno razumeti jer će nas upravo to razumevanje podići na nivo bez pohlepe, mržnje, naduvanog ega i osudjivanja. Da li je priroda ikad birala koga će zadesiti cunami ili zemljotres na osnovu nacionalnosti, rase ili religije? Svi smo jednaki, i upravo nas ova situacija uči da nema potrebe ni za jednom vrstom diskriminacije.
Pre rodjenja nismo imali titule, nacionalnost, ni religiju, a nećemo ih imati ni posle smrti. Sve što danas posedujemo možemo posedovati najduže do smrti. Ništa ne možemo da ponesemo van smrti, osim par iskustava i impresija. Zašto su nam onda toliko bitna čulna zadovoljstva, novac i moć, pa zbog istih gazimo čak preko živih bića i ove planete? U redu je da se borimo za svoju dobrobit, ali to nije vredno onda kada to uništava neki drugi aspekat života.
Povrh svih nacionalnosti i rasa, mi smo živa bića. Religija koja treba da nas ujedini je humanost. Biti human.
2. Priroda nas možda alarmira da idemo pogrešnim putem
Korona virus je znak prirode da nešto ne radimo kako treba, isto kao što je i fizička bolest kod čoveka znak da nešto iznutra nije u skladu. Godinama već uništavamo životinje, bića koja imaju ista prava na život na ovoj zemlji koliko i mi, uništavamo njihova staništa da bismo gajili abnormalan broj životinja za zadovoljstvo naših jezika, zagadjujemo okeane i životne sredine zbog pohlepe za novcem. Samo u jednoj godini 2,7 biliona životinja bivaju izvučene iz okeana protiv njihove volje. U okeanima se sve više delova proglašava "mrtvim zonama", samo zbog ljudi. Priroda na razne načine, kroz cunamije, poplave, viruse i zemljotrese pokušava da nam kaže ko je glavni. Iako mislimo da smo to mi, nismo. Ona oduzima živote jer smo mi oduzeli njen. Ovo što se dešava danas možda nije rat izmedju država, ali je rat izmedju prirode i čovečanstva. Alatka za zaustavljanje rata je upravo u nama. Vreme je da pogledamo dokle su nas sebičnost i pohlepa dovele, i da li je to vredno razaranja našeg doma - planete Zemlje? Kažemo da volimo našu decu, a kakvu im to budućnost gradimo? Ono što radimo danas odraziće se u budućnosti. Nemojte da mislite da je vaš jedan korak ka poboljšanju bezvredan. Da je svako ko je doneo pozitivnu promenu ovom svetu tako mislio, niko od njih ne bi uspeo. Ljudi tamne puti bi se još uvek smatrali nečijim vlasništvom, a žene bi imale manja prava od muškaraca. Menjanje temeljnih uverenja kroz istoriju uvek je započelo samo par ljudi. Zato, osigurajte se da već danas stojite na strani istine, na strani koja će poboljšati ovaj svet, a ne dodatno ga uništiti.
Strah je mnogo gori od virusa, zato ga se oslobodite. Osim mera predostrožnosti ne možemo da kontrolišemo ovom situacijom, zato je bolje da je prihvatimo da ne bismo duplo patili. Strah je dodatan teret na onaj već postojeći od trenutne situacije koja vlada svetom. Umesto straha, iskoristite ovo vreme da preispitate svoje odluke i razmislite kako možete doprineti ovom svetu, pa i sebi. Prihvatite sebe bezuslovno i volite ljude oko sebe, nemojte ih osudjivati.
7,5 milijarde ljudi na ovom svetu samo jede, spava i radi za ispunjavanje svojih sopstvenih potreba. Budite osoba koja će se u ovom uspavanom svetu usuditi da izadje iz zone komfora i da dâ svetu više nego što od njega uzima. To može biti vreme, ljubav, hrana, voda, novac, odeća. To može biti odluka da više ne učestvujete u nasilju nad životinjama kroz hranu koju kupujete. Zone komfora nas umrtvljuju i stagniraju. Stagnacija je ravna smrti. Učinite vaš život vrednim življenja. Dišite duboko. Prihvatite. Doprinesite pozitivno. Živite nesebično. Svaki dan se zapitajte, "Šta još mogu da učinim za svet?"
Comments